Kako da iskazem jednu sustinsku istinu - da sam mazohista u dusi.

Da, pripadam onoj maloj grupi muškaraca, koja kada vidi lepu ženu ne kaže: "Uh, al' bih je...(dopisati u skladu sa ličnim afinitetom)." Ne! Ja, donekle poput Markesovog Arkadija, pomislim: "Baš bih voleo da me zaveže za drvo" :) Šalim se. Ne pomislim konkretno baš to, ali pozelim da se, barem na trenutak, odreknem svoje slobodne volje i postanem buntovni produžetak njene.

Zašto buntovni? Zato što bih u suprotnim bio obična alatka, a ma šta mislio o sebi, znam da to nisam.Sem toga, alati su uglavnom prilično nezanimljivi. Sem ukoliko niste jedan od onih zaluđenika, koji kući imaju gedore i srafcigere svih veličina, bošovu bušilicu, brusilicu i pneumatski čekić. No, ako jeste tada vas ima manje od mazohista / robova. 

Ali da bih pomislio tako nešto, ipak nije dovoljno da je samo lepa. Kolikogod to zvučalo patetično, mora imati nešto u sebi, nešto zbog čega ćete se uhvatiti da maštate. Naravno, prost fetiš, poput prepelih nogu i visokih potpetica, uvek će me preseći po stomaku. To su momenti kada spoznajem svoju pravu prirodu. 

Kako sam došao do ove tačke u svom životu, duga je priča...